Malo je poznato da je Srbija do drugog svetskog rata imala evidentiranih milion i osam stotina hiljada grla koza. Kozarstvo je bila veoma razvijena stočarska grana u predratnoj Srbji, ali je zakonskom uredbom držanje koza zabranjeno 1954.godine. Tadašnje vlasti obrazložile su ovu odluku objašnjenjem da su koze najveći uništivači šuma i rastinja i da ih po hitnom postupku treba uništiti. Što pre - što je i učinjeno.

Danas Srbija ima evidentiranih oko 100.000 grla koza za razliku od Francuske koja ih ima preko milion - kaže predsednik Saveza odgajivača ovaca i koza Srbije, ing. Frida Bauman. Francuski farmeri uzgajaju uglavnom alpino koze koje se najuspešnije gaje u Poito Sharnte. Obzirom da je ova oblast geografski okrenuta ka Atlanskom okeanu ishrana koza je silažna i grla se ne izvode na pašnjake.

Iako je u Evropi razvijen stajski uzgoj koza, kao na primer u Francuskoj, mediteranski način uzgajanja ove životinje podrazumeva njihov boravak uglavnom na pašnjacima.

Kod nas se koze čuvaju kombinovano, jer atmosferske prilike diktiraju boravak koza u stajama, odnosno na pašnjacima tokom proleća, leta i jeseni.

Frida Bauman kaže da se u Srbiji trenutno uzgaja domaća bela rasa ili alpino koza dok je sanskih veoma malo ili ih uopšte nema. U novije vreme uvežena je nemačka šarena koza. Srbija ne spada u zemlje bogate pašnjacima a oni odgajivači koji se bave kozarstvom znaju da je ova životinja veoma rentabilna.

Poznato je da domaća bela kratkodlaka koza ima dva jarenja godišnje i da su jarenja uglavnom blizanačka. U vreme laktacije ona daje do 500 litara mleka što u vreme muže od 250 do 270 dana iznosi oko 2,5 litara dnevno ili 90 litara za mesec dana.

Stočari su često neupućeni, ističe Frida Bauman pa na malom prostoru uzgajaju koze, što nikako nije uputno. Potrebno je da staja bude prostrana, da ima dobru ventilaciju. Posebno, naglašavam da su koze osetljive na promaju i vlagu. Odgajivači znaju da je jarac dominantan u stadu i da je poželjno odvajati ga u poseban boks. Koze su inače dobre majke pa je poznata izuzetna povezanost sa podmlatkom. Dešava se da koza majka često pomaže kozi ćerki pri jarenju kao i da je spremna, ako je u laktaciji, da doji jarad svoje ćerke - napominje Frida Bauman.

Nažalost, u Srbiji još uvek nema dovoljno interesovanja za ozbiljniji pristup razvoju kozarstva uprkos činjenici da za to postoje značajni potencijali. Postoje izvesni pomaci, ali se svode na pojedinačne pokušaje individualnih stočara. Međutim da bi se govorilo o realnom napretku, neophodan je sistematski pristup i ozbiljno učestvovanje nadležnih državnih organa.

Odgajivačima koza je potrebna garancija plasmana proizvedenog mleka, početna podrška, kao i pomoć u neželjenim situacijama. Sa druge strane potrebno je i prerađivačima mleka omogućiti adekvatan plasman u Srbiji i inostranstvu i raditi na stalnom promovisanju nutritivnih i zdravstvenih benefita kozjeg mleka.