Pasterizovano kozje mleko sa 2,8% m.m.

Pojedina istraživanja pokazuju da preko 50% osoba kod kojih se javlja alergijska reakcija pri konzumiranju kravljeg mleka ne reaguju negativno na kozje. Kod dece je odsustvo alergijskih reakcija na kozje mleko u odnosu na kravlje još veće, pa čak prelazi 90%. Slično je i sa tolerancijom na laktozu, čiji su simptomi nadutost, mučnina, dijareja, gasovi i sl. Čak 90% osoba netolerantnih na laktozu u kravljem jesu tolerantni na laktozu u kozjem mleku.
Puferski kapacitet i pH vrednost kozjeg mleka su nešto viši nego kod kravljeg, što je bitno za osobe koje imaju problema sa viškom kiseline.
Masne kiseline koje su karakteristične za kozje mleko (kapronska, kaprinska i kaprilna) su veoma bitne za tretman sindroma malapsorpcije, za lečenje intestinalnih poremećaja, koronarnih bolesti, cistične fibroze, žučnog kamena.
Kozje mleko ne samo da je značajno probavljivije od kravljeg - vari se barem 50% brže - već sadrži i značajnu količinu glicerol-etera, što je skupa izrazito važno kod ishrane novorođenčadi.