Iako proizvodnja kozjeg mleka predstavlja tek oko 2-3% ukupne proizvodnje mleka u svetu, u poslednjih 20-ak godina beleži se sve veća popularizacija uzgoja koza, a samim tim i porast proizvodnje ovog dragocenog proizvoda. Najveći proizvođači kozjeg mleka u Evropi su Grčka, Francuska, Španija i Holandija, koje zajedno učestvuju sa preko 80% ukupne Evropske proizvodnje. Posmatrano globalno Evropa uzgaja oko 3% ukupne svetske populacije koza, ali zbog savremenog pristupa, izvanrednih uslova ishrane, napredne tehnologije i veoma mlečnih rasa, ovih 3% koza daje čak 17% ukupnog svetskog kozjeg mleka.

Posmatrano iz ugla nutritivnih vrednosti mleko je savršeno izbalansirana i izrazito bogata prehrambena namirnica. Sastav kravljeg i kozjeg mleka je u osnovi veoma sličan (pogledajte tabelu), ali se detaljnijom analizom nutritivnog sastava dolazi do saznanja da kozje mleko poseduje niz prednosti.

Vrednosti prikazane u tabeli treba uzeti sa delimičnom rezervom jer i krave i koze imaju svoju „krivu laktacije“, što znači da im se u toku godine i količina i sastav mleka menjaju. Primera radi, mleko je „najmasnije“ na samom početku laktacije, ali kako vreme odmiče masnoća se lagano smanjuje dok se na ustali na prosečnoj vrednosi prikazanoj u tabeli. Krajem laktacije, to jest kako se približava vreme jarenja, masnoća ponovo počinje da raste.