U prethodnom delu teksta je opisan pre svega nutritivni sastav kozjeg mleka, sa osvrtom na odgovarajuće efekte na zdravlje. Međutim kozje mleko poseduje niz drugih terapijskih osobina koje su značajne za ljudsko zdravlje.
Posebno je značajna tolerantnost na kozje mleko. Naime, pojedina istraživanja pokazuju da preko 50% osoba kod kojih se javlja alergijska reakcija pri konzumiranju kravljeg mleka ne reaguju negativno na kozje. Ova se osobina uglavnom vezuje za odgovarajuće vrste albumina koje se u značajno većoj koncetraciji nalaze u kravljem negoli u kozjem mleku. Tolerantnost na kozje mleko je naročito izražena kod dece, gde se procenat nepojavljivanja alergijskih reakcija na kozje mleko u odnosu na kravlje značajno povećava, pa čak prelazi 90%.
Slično je i sa tolerancijom na laktozu. Glavni uzočnik ove netolerancije je nemogućnost organizma da luči enzim laktazu koji se prirodno generiše u ćelijama tankog creva i koji je nužan za varenje laktoze. Simptomi netolerancije su nadustost, mučnina, dijareja, gasovi i sl. Iako se u kozjem nalazi tek nešto manje laktoze nego u kravljem mleku, čak 90% osoba netolerantnih na laktozu u kravljem jesu tolerantni na laktozu u kozjem mleku. Uzrok ovome su ostali sastojci kozjeg mleka, kao i generalno značajno veća probavljivost.
pH vrednost i puferski kapacitet kozjeg mleka su nešto viši nego kod kravljeg, što je izrazito bitno za osobe koje imaju problema sa viškom kiseline.
Kod homogenizacije kravljeg mleka dolazi do oslobađanja enzima koji se naziva ksantin-oksidaza. U pojedinim slučajevima prilikom konzumiranja ovakvog mleka, pomenuti enzim se oslobađa u krvotok zbog čega može dovesti do naizgled neznačajnog oštećenja krvnih sudova i srca. Organizam reaguje tako što oslobađa određenu količinu holesterola u cilju oblaganja oštećenog dela krvnog suda. Krajnji negativan efekat je da prevelika konzumacija ovakvog mleka može da dovede do pojave arteroskeroze. Ovog efekta nema kod kravljeg mleka koje nije homogenizovano. Sa druge strane kozje mleko je prirodno homogenizovano, pa u većini slučajeva ne postoji potreba za njegovom veštačkom homogenizacijom, što znači da izostaje pomenuti negativan efekat. Osim toga u kozjem mleku se generano nalazi manje ksantin-oksidaze nego u kravljem, što mu dodatno ide u prilog.
Masne kiseline koje su karakteristične za kozje mleko (kapronska, kaprinska i kaprilna) su veoma bitne za tretman sindroma malapsorpcije, za lečenje intestinalnih poremećaja, koronarnih bolesti, cistične fibroze, žučnog kamena. Ove su kiseline bitan izvor energije, ali istovremeno utiču na smanjivanje, inhibirnje i otapanje zaliha holesterola.
Kozje mleko ne samo da je značajno probavljivije od kravljeg - vari se barem 50% brže , već sadrži i značajnu količinu glicerol-etera, što je skupa izrazito važno kod ishrane novorođenčadi.
Konačno pomenimo i činenicu da kozje mleko sadrži količinu selena koja se ne sme zanemariti. Selen je inače neophodan za aktivnost enzima koji se naziva glutation-peroksidaza. Ovaj enzim je provereni antioksidant jer poseduje mogućnost vezivanja slobodnh radikala.
