U Evropi se gotovo svo kozje mleko troši na proizvodnju sira. Vodeća evropska zemlja u tom domenu neosporno je Francuska sa preko 70 hiljada tona ovog popularnog proizvoda godišnje.

Održavanje konstantnog kvaliteta kozjeg sira ni malo nije jednostavno, jer sastav kozjeg mleka značajno varira u toku perioda laktacije. Mlečne masti koje su najbitniji sastav sira znaju da se u istom stadu kreću u opsegu od 2,3 do 3,6%. Osim toga kozje mleko je dosta nestabilnije na visokim temperaturama od kravljeg, a pasterizacija mleka je prema domaćim propisima obavezna pre bilo koje naknadne obrade.

Sir koji se pravi od pasterizovanog mleka neretko poseduje nepravilne šupljine, što nije karakteritično za sireve od termički netretiranog mleka.

Sir se obično pravi prema recepturama karakterističnim za pojedina podneblja. Kod nas, na žalost, ne postoji kultura konzumiranja sireva sa plesnima, koji su visoko cenjeni u zapadno Evropskim zemljama.

Osim sireva, od kozjeg mleka se u poslednje vreme sve češće prave i fermentisani napici, kao što su jogurti, probiotski proizvodi, kefir, voćni napici, surutka i sl. Po karakteristikama ukusa, viskoznosti i razvoja korisnih kultura fermentisani napici od kozjeg mleka ni malo na zaostaju za kravljim, dok sa druge strane poseduju niz osobina koji su bitni za ljudsko zdravlje.