Kozje mleko ima karakterističan ukus i miris koji pre svega potiče od pomenutih slobodnih masnih kiselina. Široko je rasprostranjeno mišljenje da se ovaj miris i ukus jako teško podnose. Međutim sveže pomuženo kozje mleko sa kojim se pravilno postupa sa održavanjem visokog nivoa higijene, ne odstupa u ovom smislu od kravljeg.

Osim toga pravilnom obradom mleka, ove karakteritične masne kiseline ostaju vezane u gliceridima, što značajno smanjuje karakterističan ukus. Tako recimo, čestim hlađenjem i zagrevanjem mleka dolazi do „oštećavanja“ membrane masne globule mleka, zbog čega dolazi do oslobađanja karakterističnih aroma.

Bitan uticajan faktor je i ishrana koza. Neprimereno odabrana hrana, koja sadrži dosta melase, limuske pulpe, korova, brašna repinog semena i sl. značajno utiče na pojavu ukusa.

Kozje mleko „upija“ spoljašnje mirise poput benzina, ulja, cementa, lepka, plesni i sl. A ne sme se nikako zaboraviti ni zdravlje životinje, kao ni prisustvo muških grla u blizini muznih koza.

Dakle, pravilnom ishranom i smeštajem koza, uz održavanje higijene i odgovarajuću termičku obradu obezbeđuje se značajno umanjivanje jakih karakterističnih aroma koje su neprihvatljive za veliki broj ljudi. Sa druge strane, kozje mleko jednostavno mora da zadrži delimično svoj karakterističan miris i ukus, kako bi se zadovoljila očekivanja gastronoma.